Vla­da se za de­vet mje­se­ci za­du­ži­la 173,44 mi­li­o­na eura, i ta­ko na­sta­vi­la sa kon­ti­nu­i­ra­nom eko­nom­skom po­li­ti­kom za­du­ži­va­nja. U po­sled­njem kvar­ta­lu će po­zaj­mi­ti još 81 mi­li­on eura za po­tre­be fi­nan­si­ra­nja bu­dže­ta, po­ka­zu­ju po­da­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Po za­ko­nu je za ovu go­di­nu za fi­nan­si­ra­nje bu­dže­ta pred­vi­đe­no po­zajm­lji­va­nje 255 mi­li­o­na.
– U pre­go­vo­ri­ma smo sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma za za­klju­či­va­nje sin­di­ci­ra­nog zaj­ma u iz­no­su od 81 mi­li­on eura, či­me bi se za­o­kru­ži­la fi­nan­sij­ska kon­struk­ci­ja od 255 mi­li­o­na – pi­še u do­ku­men­tu Pre­zen­ta­ci­ja za in­ve­sti­to­re ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja.
Osim za po­tre­be fi­nan­si­ra­nja bu­dže­ta, tre­ba uze­ti kre­di­te i ot­pla­ti­ti du­go­ve. Po tom pi­ta­nju, ka­ko pi­še u do­ku­men­tu, Vla­da pre­go­va­ra sa Svjet­skom ban­kom oko ga­ran­ci­je za­sno­va­ne na raz­voj­nim po­li­ti­ka­ma u iz­no­su od 90 mi­li­o­na do­la­ra, či­me bi se obez­bi­je­di­lo kre­dit­no za­du­že­nje od 200 do 250 mi­li­o­na eura za ot­pla­tu po­sto­je­ćih oba­ve­za. Ovaj iz­nos se ta­ko­đe tre­ba po­zaj­mi­ti do kra­ja go­di­ne, što zna­či da će iz­vr­šna vlast u po­sled­nja tri mje­se­ca po­zaj­mi­ti oko 300 mi­li­o­na eura. Bu­dže­tu, po za­ko­nu, u ovoj go­di­ni ne­do­sta­je 455 mi­li­o­na sred­sta­va.
Po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić sma­tra da na­ja­va no­vog za­du­že­nja u okvi­ru odo­bre­nog Za­ko­nom o bu­dže­tu ni­je ni­šta no­vo i neo­če­ki­va­no u smi­slu eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ja se u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du vo­di i re­zul­ti­ra vr­to­gla­vim ra­stom za­du­že­nja ko­je je već pre­va­zi­šlo okvi­re ko­ji su do­zvo­lje­ni si­stem­skim za­ko­nom o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti.
– Ono što je mno­go go­re od kr­še­nja si­stem­skog za­ko­na i pre­ko­ra­če­nja okvi­ra za­du­že­nja, je­ste da se ne po­ka­zu­je vo­lja da se taj trend za­u­sta­vi, od­no­sno da se jav­ni dug sma­nji, jer op­te­re­ću­je jav­ne fi­nan­si­je i do­vo­di se dr­ža­va u ve­li­ki pro­blem – re­kao je Da­mja­no­vić.
On je is­ta­kao da su, u od­no­su na pro­jek­to­va­no za­du­že­nje, po­seb­no pi­ta­nje uslo­vi za­du­že­nja iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da.
– Naj­ve­ći pro­blem je to što gro za­du­že­nja ni­je ko­ri­šćen za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je, već se ko­ri­stio za jav­nu po­tro­šnju i ne­ke stva­ri ko­jih se Vla­da ni dan da­nas ne od­ri­če. U va­ri­jat­ni da se bi­ra iz­me­đu opo­re­zi­va­nja ka­pi­ta­la i luk­su­za, ili za­du­že­nja, ide se li­ni­jom ma­njeg ot­po­ra i za­to su se pre­ko­ra­či­li svi li­mi­ti de­fi­ni­sa­ni si­stem­skim za­ko­nom o bu­dže­tu i od­go­vor­no­sti – za­klju­čio je Da­mja­no­vić.
Vla­da je po­čet­kom go­di­ne usvo­ji­la i plan mje­ra sa­na­ci­je bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga, ko­ji su, ka­ko pi­še u do­ku­men­tu, ima­li uku­pan efe­kat od 127,5 mi­li­o­na što jer 3,2 od­sto BDP-a u ovoj go­di­ni. Od po­ve­ća­nja ak­ci­za na go­ri­vo po­ve­ća­li su se pri­ho­di za 32 mi­li­o­na, ja­ča­nja fi­skal­ne di­sci­pli­ne 15 mi­li­o­na, dok su od sma­nje­nja na­kna­da za maj­ke ušte­dje­li 17 mi­li­o­na a od sma­nje­nja ka­pi­tal­nih iz­da­ta­ka 10 mi­li­o­na.
D.M.


BDP ra­stao zbog po­tro­šnje

Na­kon po­ra­sta za 3,2 od­sto BDP-a u pr­vom kvar­ta­lu ove go­di­ne, ostva­ren je re­al­ni rast od 5,1 od­sto u dru­gom kvar­ta­lu, što je mno­go vi­še od oče­ki­va­nog. Za pr­va dva kvar­ta­la BDP je iz­no­sio 1,694 mi­li­jar­de eura sa re­al­nim ra­stom od 4,2 od­sto, pi­še u do­ku­men­tu.
– Po­rast u dru­gom kvar­ta­lu je re­zul­tat po­ve­ća­nja po­tro­šnje od 4,1 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne u re­al­nom smi­slu. Po­tro­šnja dr­ža­ve je po­ra­sla za 2,1 od­sto, na­kon če­ga je po­tro­šnja do­ma­ćin­sta­va po­ve­ća­na za 4,6 od­sto. Bru­to in­ve­sti­ci­je u osnov­na sred­stva sma­nje­ne su za 10,4 od­sto, a ne­to iz­voz za 6,7 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne, u re­al­nom smi­slu – pi­še u do­ku­men­tu.
In­fla­ci­ja je za osam mje­se­ci iz­no­si­la 2,4 od­sto.